Stay Signed In
Do you want to access your site more quickly on this computer? Check this box, and your username and password will be remembered for two weeks. Click logout to turn this off.
Stay Safe
Do not check this box if you are using a public computer. You don't want anyone seeing your personal info or messing with your site.
Rodjen 2.aprila 1970.g u Glamoču (R. Bosna i Hercegovina).
Nastanjen u Novom Žedniku od 1971.g gde sam završio osnovnu školu, potom u Subotici srednje usmerenje a stručno obrazovanje u Zemunu u školi TT Saobraćajna i stekao zvanje TT manipulanta saobraćaja. Pošto dolazi do raspada zemlje i ratnog vihora stao sam sa daljim obrazovanjem i priključio se opoziciji i poveo život revolucionara. Mladalački hir i bunt motivisali su me da počnem sa pisanjem pesama svih žanrova i dan danas je to moja najdraža ljubav i sreća.
Volim da čitam Njegoša, Koelja, Vladiku Velimirovića, Djuru Jakšića, Andrića, Dostojevskog, Tolstoja i dr.
Organizator sam niza kulturno-zabavnih programa.
Danas imam svoju modnu školu za manekene, fotomodele i promotere.
Moje pesme nisam još objavljivao nigde, čekam pogodan trenutak za to.
Rekoh: Gospode!
Mali sam ja u tvojim očima,
bedan i krvožedan,
nisam dostojan novog neba
ni sveta,
moja je duša prokleta -
u njoj živi osveta.
To su mi rekli neki drugi ljudi,
pa i žene,
naišlo valjda neko teško vreme:
kad niko nikog ne voli,
kad niko nikom ne treba,
duše se prodaju za koricu hleba.
Ne! Neće me slomiti!
Živ čovek grehe će okajati!
Uzmite mi sve! Sve ću vam dati!
Samo mi ostavite Gospoda
da mi ljubav, veru i nadu
kroz osmeh na lice vrati.
0:20h 09.10.2007.
NA KRILIMA BELOG ANĐELA
Sam i tužan
koračam po svetu
tražeći svoju sreću.
Nešto mi iz daljine dovikuje:
tražiš vino
koje se ne pije!
Osetih njegov miris
blagi, kako opija
varoš celu i ispunjava
svaku želju.
Prvi pogled skriven,
topao i iskren.
Stajala je ispred mene...
Poželih da se okrene.
Osetih istog trena
da je ona na krilima
Belog Anđela donešena.
Zbunjen i nem upijao sam
svaki pogled njen.
Iz očiju zasijala
zvezda Danica,
osetih radost oko srca.
Odškrinuo sam vrata
od riznice tajne:
srca tako nečeg
može da podari samo Gospod.
Taj dragi lik
oko sebe svuda širi,
miris svetog mira
i tamjana da sreću
svima doziva.
O, Bože, lepog u nje imena:
zove se Žana...
Za to ime ovu pesmu pišem,
i njime se inspirišem.
posveta: Život je tajna! Ljubav-beskraj! 03.06.2007.
OKEAN TUGE
Ne traži od drugog
ono što ti ne možeš biti!
Taj drugi naučio je
oduvek gubiti,
sve mu drugi uzeli
a ništa dali...
Hiljade rana na srcu ucrtali,
samo ga nisu kao Hrista raspinjali...
Okean tuge mu naneli
samo da bi mu dušu uzeli.
Niko iskren da mu priđe
niko rane da zaceli,
smrtno ranjen umreti želi.
Neka sila od smrti
njega vuče dalje,
kao da Gospod svoje Anđele
u pomoć šalje.
Ne, ti moraš da živiš,
nove svetove da vidiš,
novo nebo, nove ljude...
U tom svetu nema osude.
Ne! Neće me slomiti!
Živ čovek grehe će okajati!
Uzmite mi sve! Sve ću vam dati!
Samo mi ostavite Gospoda
da mi ljubav, veru i nadu
kroz osmeh na lice vrati.
NE DIRAJTE KOSOVO!
KOSOVO JE DUŠA SRPSKOG NARODA!
KOSOVOM JE POTEKLA
SRPSKA KRV I SINULA SLOBODA.
KO DIRNE U TAJ BEDEM
SRPSKE SLOBODE I ČASTI
NA BOJNOM POLJU ON ĆE PASTI!
SRBIN JE REKAO STOJ!
TO NIJE VAŠE...
DAVNO JE PROŠLO VREME
SELIMA I MEHMEDA PAŠE.
ČUJEM VAPAJ SLAVUJA
IZ 1389., IZ TIH DREVNIH VREMENA...
OSEĆAM BIĆE BURE, BIĆE KRVI
DO KOLENA..
U TOJ KRVI
RAĐAĆE SE SVETLOST NEKOG NOVOG DANA:
OPET ĆE KOSOVO BITI BAŠTA BOŽURA
SRPSKOG, RASCVETANA.
28.06.1990.
MOJ JE ŽIVOT NEMIRNA REKA
Pitaju me drugovi:
kad u tvojoj pjesmi
tuge biti neće?
U životu imaš li sreće?
To vam, drugovi moji,
ne znam reći
u srcu je mom
bol sve veći...
Daleko je dan,
dan kad ću pisati o sreći.
ref:
Moj je život nemirna reka
što na sreću čeka
a od nje
ni traga iz daleka.
Zato pjevam vama
o svojoj pjesmi ja
o nesretnoj sudbini
što je mene zadesila.
Uništila jedna žena
moje srce meko,
pa je moja sreća
daleko, daleko.
tekstopisac: Petar Lončar
dana: 25.03.1990.g
IMA LI NADE
Bože, nade za
ovaj brod što se zove Titanik,
ima li?
Svuda se čuje
škrgut zuba i urlik,
niko neće da bude
tvoj vojnik.
Uzimaju,
otkidaju sami od sebe -
tako misle da varaju tebe.
Užas, da gore ne može biti:
trgovci misle da mogu
i tebe samog potkupiti.
Šta ćeš sa nama učiniti?
Ima li nade?
Ima li spasa za nas?
Kad će nestati ovaj užas?
Duboko u sebi
tugu si skrila,
vidi ti se u očima.
Ne traži:
preko hleba pogače..
Zna Gospod
tebi šta je najpreče...
Ljubav si ugasila
kao žezlo vrelo,
kad potopiš u vodu.
Sama si sebi
oduzela slobodu.
Nisu za tebe okovi,
ti si gospodar džungle
što carski lovi.
Ne gledaj šta će
reći drugi...
Teško da neko može
celom svetu da ugodi.
Uzvrati ljubav -
da te iskreno preporodi!
Kad starost i bore
prekriju to lepo lice,
žalićeš tad, moja sanjalice...
Niko ti neće reći "hvala",
sama sebi izgledaćeš kao budala.
Ostaće ti samo uspomene
da ih čitaš,
(ako ih budeš sačuvala!)
i žal za ljubavlju
što je davno prohujala.
23.06.1999.g.
TEBI ZA LJUBAV
Zašto te volim?
Zašto si mi draga?
Ne mogu ti reći,
u tome je rebus najveći.
Za ime Boga, ko si ti
da o tebi pišu pesnici?
Nisam kriv ja, a nisi ni ti...
Neka zvezda nas privlači...
Možeš sve ispred sebe
da gaziš, paziš i maziš,
osim...
Kuda sve ovo vodi
neću ti reći?
Samo znaj:
Od sebe sama
ne možeš pobeći!
Znam, reći ćeš:
pesnik je lud
i tema promašena,
od ljubavi tu ništa nema..
Tu je tvoj greh:
na usnama pojaviće ti se osmeh...
O, zar ljubav nije
pesma što se piše?
O, zar ljubav nije
cveće rosno
da se miriše?
Ljubav je sve
što nas okružuje.
Naša ljubav neka na
krilima Anđela putuje.
Neka je čuvaju serafimi
ispred prestola Gospoda,
neka bude ovenčana
krunom duha svetoga.
29-30.12.2002.g. u 01:00h
Budi moja gospodarica,
carica ili lavica,
da postanem tvoj ulov...
Samo hoću da budem voljen.
Ti si moja pakost,
moj inat, moja diva.
U tebi erupcija vulkana
ključa i biva.
Gaziš sve ispred sebe.
Zgazila si i mene.
Možeš sve i ništa,
da ubiješ i oživiš,
da gubiš i dobijaš
ono što poželiš -
samo ne umeš odar
od Gospoda
sa njim da podeliš.
Molim te,
prema njemu se okreni.
Oslušni glas Anđela svoga,
nosi ti poruku od Gospoda.
Znaš da nisi svetica,
skini masku sa lica.
Milostiva je majka Presveta
Bogorodica.
Pogledaj istini u oči:
moraš novim putem poći!
Taj put nije lak...
Na njemu susrećeš sebe -
davno izgubljenu,
davno zarobljenu i
opet iznova
rođenu,
od satane oslobođenu.
Molim te,
zakorači na taj put.
21.10.2007. 12:40h
Ti čekaš na pesmu
Ja na svog Godoa
koji meni neće nikad doći..
Jedno znam:
kroz pesmu moram da te opevam.
Zašto baš tebi moja ruka
pesmu da napiše?
Šta to nju inspiriše?
Ko si ti, prolećna roso?
Ko te uputi na mene?
Možda Bog ili Đavo?
U vatre okovanog Prometeja,
ja sam ti stao...
Hoću u njima da izgorim,
neću da živim, kad ne znam
da mrzim - a ne umem da volim...
Ti čekaš na pesmu,
ja ti je pišem..
Možda je nećeš razumeti svu..
Molim te ne zameri mi:
tvoj pesnik je na dnu,
mrzi laž, a živi za istinu...
Između nas ljubavi nema,
možda je nikad neće ni biti...
Bog ti je podario moć
kojom umeš muško opčiniti...
A još teže je
tvoje srce odškrinuti.
Nisi ti ikona sa zida,
nisi ni svetica
čak što više ne spadaš
ni u red lepotica.
Ti si samo jedno nebesko
priviđenje ili možda neko
novo žensko otkrovenje...
U istinu: ja sam pesnik
koji traži i tumara
koji tumara i traži:
novi svet, nove ljude i
nove poglede, nova priviđenja i otkrovenja.
Možda si baš to, T..., ti
u snovima sličnu priču
ispričali su mi Serafimi...
Iskreno želim da te volim,
a pri tom da te ne povredim
još manje da ti srušim
bračnu idilu... O, kako je teško
ugoditi ludom pesniku i njegovom stilu...
U čemu je tvoje ljubavi draž?
Šta to iz tebe zrači?
Koja iskra iz tebe izbija,
koja je to zvezda sreće tvoje pratilja?
Odgovor ti ne umem dati.
Samo baci pogled u nebo!
Možda ćeš tajnu sama doznati...
