Stay Signed In
Do you want to access your site more quickly on this computer? Check this box, and your username and password will be remembered for two weeks. Click logout to turn this off.
Stay Safe
Do not check this box if you are using a public computer. You don't want anyone seeing your personal info or messing with your site.
Rođen sam 9.11.1983.g. u Subotici. Po završenoj osnovnoj školi upisao sam srednju ugostiteljsku i posle četiri godine dobio zvanje kulinarski tehničar. Pošto mi kuhanje baš i nije išlo, a imao sam i sreće, bavim se trgovinom nameštaja zajedno sa svojom porodicom.
U periodu između kuvanja i trgovine, imao sam prilike da se oprobam na lokalnim radijskim stanicama kao, elem, spiker, i neko vreme pri lokalnim Subotičkim novinama. Radio sam razne fizičke poslove, a bilo je i perioda kad sam bio, jednostavno, besposlen.
Pišem od svoje trinaeste godine, što sam ozbiljno po tek sa dvadeset. Fokus fondacija mladih je svakako zaslužna za moje prvo autorsko delo: zbirka pesama "Skitanja".
Volim da šetam usamljen, još uvek cenim povremene noćne izlaske. Još uvek pišem, i ne razmišljam da prestanem. Pisanje je deo mog odrastanja, stasavanja, pisanje je deo mog života. Koliko sam dobar ne bih da komentarišem, jer mislim da sam na puta da postanem najbolji...
ODBIJENO
Dramatični trenutak jedne
pripovetke:
usnuli goropadnici smetaju,
a ona -
ona se samo smeška.
Želim da joj kažem
da laži i obmane kod nje ne pale.
Ne moram -
ona to zna.
Krvave su joj ruke.
Oči njene meni govore.
Ali jezik...
Kome da verujem?
I nije da ne želim,
već ne mogu
da je izbijem iz glave.
MENDELEJA
Tugaljivih li kočija
po noći sama..
U haljetku žutom
kroči ona, nacifrana
sklona ljutnji
željna slave...
Ne sanja i ne moli
već zaveru sprema...
Nesvesna kočijaša svoga,
tiho zadrema -
a u pola noći
vetar fijuknu
tri ptice sa drveta
odletoše
kočijaš lenji
puca bičem
po konjima svojim.
KRALJICA PULTA
Skoro svakog dana
kada vidim taj pult
vidim i nju...
Pa se setim prošlih dana
kada sam toliko puta
pogrešne reči izrekao,
ali samo za nju...
A ona,
i sad to mislim,
zaista prekrasna!
Pa, kad je jednog dana -
otkrila gola leđa!
Nije da nam se pogledi ne susreću,
ali kao da se ne poznajemo
ili to ona i dalje ne želi...
Viđam je...
Ne znam kako miriše.
Siguran sam
da bi me zadivila
kad bi rekla bilo šta
a ona i dalje ćuti -
bar preda mnom.
STRAŠNA BITKA NAD STRAŠNIM GREHOM
Zaista čudno
istovremeno prekrasno
nisam se prekrstio
a prošao sam pored krsta,
nisam ni sanjao
da ću se začuditi
banalno
fenomenalno...
A onda, tiho, iz prikrajka
odnekud nabasa zmijski car
i dvoglavi orao.
Sukobiše se
ispred krsta
pred kojim se Ja
nisam prekrstio.
Tek onako usput
dva oka
bestelesna, naduvena
prošaraše poljanom
negde iza krsta.
Mislio sam da putevi
nisu slobodni.
Mislio sam ,
nisam ni sanjao
da ću se na putu naći.
Ta dva oka, koje spomenuh,
gledala su borbu
zmijskog cara i dvoglavog orla
u krvavom dvoboju.
Na kolena padoše
usputni prolaznici
sa osmehom na licu
propratiše smrt
dvaju velikana.
NEBESKI SVETIONIK
Kako da zaboravim?
I pomislim:
zaboraviću!!!
Svetionik na vrhu neba
odavno neupotrebljen.
Oni koji sanjaju njega
jednog dana
održavaće ga.
Svetionik
na vrhu neba.
Niko živ
video ga nije.
Oni koji jesu -
ostali su tamo,
gore na nebu.
