Stay Signed In
Do you want to access your site more quickly on this computer? Check this box, and your username and password will be remembered for two weeks. Click logout to turn this off.
Stay Safe
Do not check this box if you are using a public computer. You don't want anyone seeing your personal info or messing with your site.
Rodjena je 1.novembra 1962.g. u Subotici.
Završila je Srednju pedagošku školu.
Studirala je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i na Pedagoškoj akademiji u Subotici.
Bila je član Književnog-Irodalmi kluba i član pesničkog kluba "Orfej".
Svoje književne radove objavljivala je u časopisu za kulturu, umetnost i nauku "Luča" u Srpskom kulturnom centru "Sveti Sava".
TAMO DALEKO
Tamo daleko medju brdima selo je moje
tamo gde bistra i hladna reka žubori,
protiče kroz brda, niz stene i livade;
tamo gde vodenica stara ko spomenik stoji
tamo gde dom je moj ko hram drevni i crkva
mala što se sred brda zelenih napuštena beli.
Tamo misli moje putuju u rojevima ko pčele
na nektare cvetne; stoji duša moja iznad
pustog sela ko beli oblaci jaganjci;
tamo raspirujem ognjište uspomena;
tamo mi ispod krila dušu hrani i greje ptica;
tamo, sećanja niču ko vrganji posle kiše;
Ko bujad što se širi i množi ispod ogromnih
krošnji mračnih šuma; tamo misli moje cvetaju
ko voćnjak cvetovima belim sna i mašte;
talože se godinama ko debeli tepih lišća
po šumskom tlu; tamo, na izvoru gasim žedji
srca i hranim dušu uspomenama što se radjaju
Ispod okopnelog snega ko cvet visibabe i djurdjevka;
na nebu dok cveta jagorčevina žuta, sadevam misli
ko naviljke sena na brklje; opijam se mirisima livada
i brda; omamljena jesenjim vetrom koji se uokrug
teturao opijen šljivama što su se u kazanima pekle;
čujem ga kako leti od kuće do kuće i svu noć
dovikuje veselo s brda na brdo priče i šale;
misli mi se komešaju ko pčele na saću;
lekovite livadske trave cvetne leče moju
umornu dušu; tamo je selo moje, gde zimi sneg
beli skrije puteve sve; brda umota u bele kape;
tamo gde veverica se čuje huk i zavija vuk;
...
Sad vekovna zemlja ostala pusta, bez ljudi i rada;
tamo je moja sveta zemlja, ko oltar i ko ikona;
tamo, gde su mi na srcu ko kamenja ostala bela
stada na krčevinama; gde ko divovi stražare
najlepše planine; tamo, gde sve sad ćuti
bez života, tužno, ko napušteno gnezdo.
TRAŽIM PESMU
Tražim pesmu svuda:
zavirim u grm, pod krošnju;
pogledam nebo plavo i oblake;
brda zelena, livade i njive;
tražim je u reci, vodenici,
medj' leskama i po šumi;
Tražim medju cvećem,
zvirnem u budžake
i u gnezda svakojaka
medju ptice, gore, dole,
levo, desno, tamo-amo;
svugde oči pesmu traže.
Tumaraju i po mraku;
tražim pesmu iz brda
i u kutku najskritijem
i u bukvi medj' pčelama
iza stene i kamena;
iza medje, iza kuće, brvnare
i lokve; na izvoru, medju senom,
medj' korenjem stare šume;
tražim danju, tražim noću,
u svetlosti Sunca i Meseca sjaju;
medj' zvezdama zlatnim tražim
i još dalje, do beskraja...
Kad osvanu zora bela,
shvatim, sve je bio san;
probudi se prošlost,
drevna priča s njome,
o stradanju i rodnoj grudi;
duboko u duši tad se rodi
setna pesma, zavičajna.
